Kako napraviti 360° virtuelnu turu i podeliti je sa klijentima (korak po korak)

Panorame već imate. Možda su nastale na Insta360 tokom obilaska objekta, možda su panoramski eksporti iz kamere u Lumionu ili Blenderu. Za sada stoje u folderu, a jedino što klijent od njih vidi jeste ravna, izobličena slika u mejlu — dakle tačno onaj format u kojem 360° panorama izgleda gore od običnog rendera.

Napraviti od njih virtuelnu turu jeste deo koji većina smatra teškim. Nije. Ispod je ceo proces, od početka do kraja, u sedam koraka: napravite turu, dodajte svaku panoramu kao scenu, usmerite klijentovu kameru tamo gde želite, povežite prostorije, označite ono što vredi istaći, rasporedite sve na osnovu, pa objavite i pošaljite jedan link. Ako prvo želite pojmove — šta je scena, šta je aktivna tačka, po čemu se tura razlikuje od video šetnje — počnite od našeg vodiča jednostavnim jezikom o tome šta je 360 virtuelna tura pa se vratite ovde da je napravite.

Svaki korak ispod je stvarni tok pravljenja 360 ture u Visiomake-ovom 360° Tour Creator-u, sa pravim nazivima dugmadi, pravim ograničenjima i tri konkretne stvari koje će blokirati objavljivanje.

Šta vam treba da napravite virtuelnu turu

Zapravo jedno: ekvirektangularne panorame. To je format koji pregledač očekuje — jedna slika u kojoj su pun horizontalni obuhvat od 360° i vertikalni od 180° spljošteni u jedan kadar, zbog čega izgleda razvučeno kada je otvorite u pregledaču slika.

Doći do nje obično je jedan korak eksporta. Kamere Ricoh Theta upisuju ekvirektangularne JPEG fajlove pravo iz kamere; Insta360 serija X, međutim, snima .insp fajlove sa dvostrukim ribljim okom, koje prvo treba propustiti kroz Insta360 Studio ili mobilnu aplikaciju. Na strani rendera 3ds Max, Lumion i Enscape nude panoramsku ili sfernu kameru, a nudi je i Blender — ali imajte u vidu da je njegova ekvirektangularna panoramska kamera funkcija Cycles-a, pa scenu u EEVEE treba prebaciti ili renderovati drugačije. Snimanje i eksport zaslužuju poseban tekst i dobiće ga; za sada radi sve što izađe kao ekvirektangularna slika.

Nekoliko praktičnih napomena pre otpremanja:

• Jedna panorama po sceni. „Scena“ je jedno mesto sa kojeg se stoji u prostoru. Šest panorama, šest scena. Snimajte ili renderujte sa mesta na kojima bi se čovek prirodno zaustavio, a ne iz svakog ugla.
• Idite na veću rezoluciju nego što deluje potrebno. Pregledač uvek prikazuje samo isečak slike, pa panorama koja je oštra kao sličica može delovati mekano čim klijent zumira udaljeni zid. Kao pravilo: 6000×3000 je donja granica, a 8192×4096 udoban cilj za enterijere, gde ljudi zumiraju stolariju i obrade.
• Fajlovi mogu biti do 50 MB. To je gornja granica otpremanja i dovoljno je široka da ne morate da smanjujete dobru 8K panoramu da bi stala.
• Slika osnove je opciona, ali vredi je imati. Bilo koji eksport osnove odgovara — koristićete ga kao mini mapu na koju klijent može da klikne da bi preskočio između prostorija.

Više od toga panorame ne treba pripremati. Bez spajanja unutar alata, bez reprojekcije, bez konvencije imenovanja.

Korak 1: Napravite turu

Otvorite 360° ture u aplikaciji. Upišite naziv u polje Naziv ture i kliknite Kreiraj. Naziv je pretežno interni — tako ponovo nalazite turu u listi, koja prikazuje broj scena svake ture i da li je objavljena — ali dolazi i do klijenta kao naslov u pregledaču kad god scena nema sopstveni naslov, pa neka bude pristojan. Možete koristiti do 120 znakova, zato mu dajte naziv koji ćete prepoznati za šest meseci: „Kuća Kelerman — prizemlje, šema B“ tuče „Tura 4“.

To vas vodi u editor, koji je jedan ekran, a ne čarobnjak. Traka na vrhu vodi računa o objavljivanju. Kolona levo je vaša lista scena. Sredina je panorama koju trenutno uređujete. Panel desno je inspektor, gde ono što ste izabrali dobija svoja podešavanja.

Korak 2: Dodajte panorame kao scene

U levoj koloni kliknite Dodaj panoramu i izaberite sliku. Ponovite za svako mesto u prostoru. Svaka postaje scena pod nazivom Scena 1, Scena 2 i tako dalje, a preimenovati ih treba odmah — izaberite scenu i promenite Naziv scene u inspektoru desno. Ovi nazivi nisu ukras i nisu privatni: klijent vidi naziv trenutne scene na ekranu dok se kreće kroz turu. „Scena 5“ koja lebdi iznad prezentacije jeste mala neprijatnost sama po sebi. Nazivi takođe pune padajuću listu kada u sledećem koraku povezujete prostorije, gde vam „Scena 5“ ne govori ništa o tome kuda vrata vode. Koristite nazive prostorija koje koristi klijent.

Jedna scena mora da bude ulazna vrata ture. Izaberite onu koja ostavlja najbolji prvi utisak — obično najprostraniji ili najzavršeniji prostor, ne hodnik — i kliknite Postavi kao početak. Dobija oznaku Početak. To je scena koja se učitava kada klijent otvori vaš link, i bez nje se tura neće objaviti.

Nema dugmeta za čuvanje. Editor automatski čuva 800 milisekundi nakon što prestanete da uređujete. Ako čuvanje ikada ne uspe, dobijate poruku da će izmena biti ponovo pokušana pri sledećem uređivanju — ne odbacuje se nečujno.

Korak 3: Odredite čime se svaka scena otvara

Podrazumevano se svaka scena otvara u smeru yaw 0 — proizvoljnom pravcu koji zavisi od toga kako je panorama snimljena, a to je vrlo često zid. Ispravite to: prevlačite unutar panorame dok ne gledate ono što želite da klijent prvo vidi, pa kliknite Postavi početni prikaz.

To čuva smer u kojem kamera gleda po dolasku — yaw i pitch, ništa više. Zumiranje nije deo toga: svaka scena se otvara sa podrazumevanim zumom pregledača, a klijent odatle može slobodno da približava i udaljava. Kompozicija ovde znači nišanjenje, a ne kadriranje. Uradite to za svaku scenu. To je najjeftinija stvar kojom tura deluje osmišljeno, a ne istreseno, jer tako svaka prostorija dočekuje klijenta kadrom koji biste izabrali za statični render.

Korak 4: Povežite prostorije prolazima

Prolaz je aktivna tačka na koju klijent klikne da bi ušao u sledeću prostoriju. Dodavanje je dva klika: pritisnite Dodaj prolaz, pa kliknite na mesto u panorami kojem pripada. Napomena pri dnu pregledača potvrđuje da ste u režimu postavljanja — Klikni na panoramu da je postaviš. Postavljajte prolaze tamo gde ih oko očekuje: u otvor vrata, na stepenište, na prag. Prolaz koji lebdi na sredini zida čita se kao greška.

Kada je prolaz izabran, inspektor traži Vodi do — izaberite ciljnu scenu iz padajuće liste. Tu se isplate nazivi prostorija iz koraka 2. Možete dodati i opcioni Tekst prolaza do 120 znakova, što vredi kada odredište nije očigledno sa vrata: „Glavna spavaća soba“ na zatvorenim vratima štedi klijenta od nagađanja.

Povezujte u oba smera. Alat ne pravi povratni prolaz umesto vas. Ako dnevna soba ima prolaz ka kuhinji, stanite u kuhinju i postavite jedan nazad. Tura u koju klijent uđe i ne može da izađe najčešća je stvar koja se uhvati pri pregledu.

Korak 5: Dodajte oznake za ono što vredi istaći

Drugi tip aktivne tačke jeste oznaka i nju projektanti najmanje koriste. Pritisnite Dodaj oznaku, kliknite na mesto i inspektor vam daje tri polja:

• Naslov — obavezan, do 120 znakova. Neka bude kratak; to je ono što lebdi u prostoru.
• Opis — opcioni, do 1000 znakova. Prostor za jednu-dve prave rečenice, a ne samo za naziv.
• Link — opcioni, i mora biti potpun, ispravan URL.

Ovde tura prestaje da bude samo prijatno gledanje i počinje da radi za vas. Zakačite oznaku na stolariju sa obradom i dobavljačem. Zakačite drugu na svetiljku sa linkom ka stranici proizvoda, da klijent koji je specificira može odmah da klikne. Zakačite treću na zid za koji znate da će pitati i odgovorite pre nego što pitaju. Svaka oznaka je poruka koju kasnije nećete morati da pošaljete.

Sve na šta ne odgovorite unapred i dalje će stići kao pitanje mejlom — ista dinamika stoji iza većine krugova revizije rendera. Ako vam se prezentacije obično vraćaju sa spiskom, uz ovo vredi pročitati zašto se arhitektonski renderi stalno odbijaju; na mnoge od tih primedbi može se odgovoriti oznakom.

Korak 6: Rasporedite scene na osnovu

Otvorite panel Osnova, kliknite Dodaj osnovu i otpremite bilo koju sliku plana. Sada izaberite scenu u levoj koloni i kliknite tamo gde se nalazi na planu — napomena na ekranu kaže upravo to: Izaberi scenu, zatim klikni na plan da postaviš njen marker. Ponovite za svaku scenu.

Ovo je opciono i kod ture sa dve prostorije možete da preskočite. Kod bilo čega većeg — nemojte. Osnova postaje mini mapa u objavljenom pregledaču koju klijenti mogu da otvore i rešava jedinu stvarnu slabost 360° tura: ljudi izgube orijentaciju. Takođe im daje način da skoče pravo u prostoriju umesto da ponovo prolaze celu rutu. Kasnije je možete ukloniti dugmetom Ukloni.

Korak 7: Objavite i podelite link ka virtuelnoj turi

Da biste podelili virtuelnu turu sa klijentima, objavite je jednom i predate URL — nema eksporta, nema otpremanja na tuđi servis i nema fajla za slanje mejlom. Pritisnite Objavi u gornjoj traci. Tura dobija token za deljenje i adresu u obliku /tour/<token>; Kopiraj link je stavlja u ostavu i nakratko potvrđuje sa Kopirano!. Taj link je ceo mehanizam isporuke. Nalepite ga u mejl, u poruku na WhatsApp-u, u PDF ponude, u QR kod na tabli na gradilištu.

Objavljivanje može da ne uspe, i ne uspeva iz tačno tri razloga — svi se proveravaju na serveru, pa ne možete slučajno da isporučite pokvarenu turu:

Šta klijenti dobijaju kada podelite link ka virtuelnoj turi

Dobijaju URL. To je sve — bez naloga, bez registracije, bez aplikacije, bez dodatka. Objavljena tura je javna stranica: kliknu je na laptopu, telefonu ili tabletu i već su unutar prostora. Pregledač radi na WebGL-u, što u praksi znači svaki uobičajen brauzer iz otprilike poslednje decenije — a bitno je to što klijent bez tehničkog predznanja ili član komisije na zaključanom kancelarijskom računaru nema šta da instalira i nema kroz šta da bude vođen.

Unutar pregledača mogu da se osvrću prevlačenjem, da prelaze između prostorija kroz vaše prolaze, da otvaraju vaše oznake i da prate svaki priloženi link dugmetom Otvori link. Na vrhu stoje tri kontrole: Resetuj prikaz ih vraća na vaš početni prikaz kada se izgube, Pun ekran daje prostoru ceo ekran, a ako ste dodali osnovu, Prikaži mapu i Sakrij mapu uključuju i isključuju mini mapu. Naziv trenutne scene stoji na ekranu dok idu, a mali natpis Visiomake vodi na visiomake.com — vredi znati ako link šaljete u zvaničnu prezentaciju klijentu.

Praktično, ovo zamenjuje mapu sa renderima. Umesto da birate šest pogleda i nadate se da pokrivaju pitanja, predajete prostoriju i puštate klijenta da nađe sopstvene odgovore — i za razliku od renderovanog preleta, on kontroliše tempo i može da zastane i gleda ono što ga zanima. Tura i portfolio video napravljen od vaših rendera rade različite poslove, i većina studija na kraju koristi oba: video da dobiju posao, turu da zatvore odobrenje.

Nakon što je podelite

Možete da nastavite da uređujete. Objavljena tura ostaje uživo dok je menjate — dodajte scenu, pomerite prolaz, ispravite slovnu grešku u oznaci, i automatsko čuvanje to izgura napolje. Link se ne menja, što znači da je verzija u klijentovom sandučetu uvek aktuelna. To je zaista korisno kada klijent nešto primeti tokom razgovora: ispravite dok pričate i zamolite ga da osveži stranicu.

Možete da vidite da li je stiglo. Otvorite Statistika iz gornje trake za Otvaranja, Posetioce i Preglede scena ture. To su brojanja ulazaka, a ne vreme zadržavanja — ništa ne meri koliko se ko zadržao. Ipak, raspodela po scenama je zanimljiva: govori vam u koje su prostorije klijenti zaista ušli, a koje nikada nisu otvorili, što vredi znati pre sledeće prezentacije i vredi pomenuti na njoj. Jedna osobenost koju treba znati pre nego što je pogrešno pročitate: vaša početna scena prikazivaće nula pregleda. Dolazak na nju broji se kao Otvaranje, a Pregledi scena broje samo prostorije do kojih je posetilac otišao.

Možete je povući. Povuci objavu gasi link — ko ga posle otvori dobija stranicu „Tura nije pronađena“ — i panorame prestaju da se javno serviraju. Jedini izuzetak je slika koju koristite i u drugoj turi koja je i dalje objavljena; ona ostaje dostupna, jer bi njeno povlačenje pokvarilo tu drugu turu. Vredi znati ako ponovo koristite panorame kroz više šema za istog klijenta.

Ukratko

1. Napravite turu i dajte joj naziv koji ćete prepoznati.
2. Dodaj panoramu za svako mesto, preimenujte svaku scenu u pravi naziv prostorije i Postavi kao početak na svojoj najboljoj prostoriji.
3. Usmerite svaku scenu i kliknite Postavi početni prikaz.
4. Dodaj prolaz na svakim vratima — u oba smera.
5. Dodaj oznaku na sve o čemu će klijent pitati.
6. Dodajte osnovu i rasporedite scene na njoj.
7. Objavi, Kopiraj link, pošaljite.

Najviše vremena na prvoj turi odlazi na odlučivanje o početnim prikazima, a ne na mehaniku. Kada za to steknete osećaj, samo pravljenje je brzo — panorame ostaju spori deo.